Jun 29, 2007

Pačija odiseja

Plastične patkice o kojima je ovde reč bile su predodređene da završe plutajući u malim dečijim kadama, ali su umesto toga plutajući okeanima do sada prevalile pola zemaljske kugle.
Pre 15 godina armija od oko 29 000 plastičnih žutih patkica, zelenih žaba i plavih kornjača se tokom oluje otkačila sa broda koji ih je iz Kine transportovao za Ameriku po porudžbini američke kompanije igračaka The First Years. Od tog sudbonosnog događaja, koji se odigrao 1992. godine u Pacifiku, patkice su se pojavile na obalama Australije, Indonezije, Južne Amerike, Aljaske. Jedna ’četa’ se očekuje ovog leta na obalama Velike Britanije. To će ujedno biti prvi susret patkica sa Britanijom i to posle prevaljenih 25 000 kilometara!
Za razliku od hiljada tužne dece koja su izgubila mogućnost igranja sa patkicama tokom kupanja, okeanografi su se obradovali ovom događaju. Naime, prateći gde i u kojoj količini se pojavljuju ove gumene igračke naučnici istražuju kretanja okeanskih struja. Okeanograf, Curtis Ebbesmeyer, posvetio je svoje penzionerske dane praćenju odiseje plastičnih patkica. On je tačno predvideo da će hiljade patkica iz Pacifika završiti na Arktičkom ledu, blizu Aljaske i onda u zamrznutom stanju, pomerajući se zajedno sa ledom, preći u Atlantik. Mnogi naučnici su mislili da kretanja struja ne odgovaraju tom scenariju i da je to nemoguće, ali Ebbesmeyer-ovo predviđanje pokazalo se istinitim 2003. godine kada su patke stigle na istočnu obalu SAD-a. Da je pronalaženje patkica važno za nauku pokazuje i činjenica da se za svaku pronađenu patkicu nudi 50$. Tri događaja sa ovih putešestvija se naročito izdvajaju (vidi sliku):
1. 1992. godine 29 000 pataka ispada sa kineskog broda u Pacifiku, a od toga 10 000 pluta na sever.
2. Oko 19 000 plastičnih junaka dolazi do obala Australije, Južne Amerike i Indonezije.
3. Posle 15 godina putovanja i pređenih više od 25 000 km plastične patkice se očekuju na obalama Velike Britanije.

Jun 26, 2007

Pimp satellite dishes!

Obična i ružna zgrada u Amsterdamu, u delu grada nazvan "satellite city", više nije obična. A ni ružna. Holandski umetnik, zajedno sa dečicom, obojio je i iscrtao satelitske antene i time dao potpuno novi i veseli izgled ovom kraju.
Eto, lepa ideja i malo volje učinili su da jedan delić sveta postane šareniji. Makar to bila i jedna zgrada.


Jun 22, 2007

Simpatičan mladić

Video jeste bajat, ali dečko je neprevaziđen.
Takvu količini ludosti u 4 i po minuta teško je napraviti.
A hteo je samo da se lepo naigra svoje omiljene igrice Unreal Tournament, ništa više.
Upozorenje: video je pun nepristojnih reči.

Jun 20, 2007

Kit u prirodnoj veličini

Organizacija WDCS, koja se bavi zaštitom kitova i delfina, postavila je zanimljivu Flash stranu na svoj sajt. Na toj strani možemo posmatrati predivnog kita u prirodnoj veličini. Sigurna sam da skoro niko od nas nije imao priliku da doživi takvo iskustvo. Super prilika za malo podmorske meditacije na našem monitoru zajedno sa ovim tihim džinom. Ovo bi mogao biti poslednji kit koga smo videli u prirodnoj veličini glasi poruka boraca protiv lova na kitove iz WDCS-a.
Kita u prirodnoj veličini možemo videti ovde .

Jun 17, 2007

Jadni Pluton!

Pluton, nekad ponosna planeta Sunčevog sistema, ovih dana doživljava još jednu degradaciju.
Pluton je izgubio status planete kada je Internacionalna Astronomska Unija zaključila da ne zadovoljava zvaničnu definiciju planete. Pluton je tom prilikom stavljen u kategoriju planeta patuljaka u kojoj je dominirao kao najveći objekt. Međutim, nedavno su dva astronoma iz SAD-a, profesor Brown i njegov student Schaller, zaključili da Pluton nije čak ni najveći u kategoriji planeta patuljaka. Njihova proučavanja pokazala su da je najveća planeta patuljak Eris.
3D umetnik iz Danske, Mathias Pedersen, napravio je zanimljivu sliku povodom izbacivanja Plutona iz društva ostalih planeta Sunčevog sistema. Na ovoj tužnoj i zabavnoj slici sve planete Sunčevog sistema, sa Zemljom na čelu, ljutito isteruju uplakani Pluton iz njihovog društva. Hi-res slika je ovde, a ovde je Mathiasova strana.

Jun 15, 2007

Sladoled od milion dolara

Američki proizvođač sladoleda Bruster Ice Cream napravio je u saradnji sa renomiranim fabrikantom dijamanata, Lazare Kaplan International Inc., sladoled od zlata i dijamanata. Sladoled vredi ravno 1 milion dolara i ponuđen je na prodaju.
Ovo čudo od sladoleda napravljeno je od 18 karatnog zlata i ima sve zajedno oko 630 ugrađenih dijamanata uključujući i jedan predivan žuti dijamant od 5.63 karata.
Po izgledu sladoled podseća na Brusterov poznati sladoled od trešnje i vanile, a po rečima ljudi iz Brustera simbolizuje vrhunski kvalitet njihovih sladoleda. Zarada od prodaje sladoleda od milion dolara će otići u dobrotovorne svrhe. Eto ideje za Krisa, lika o kome sam nedavno pisala i koji skuplja milion dolara i to pitajući ljude da mu daju po dolar, kako da utroši svoj novac kada ga prikupi.

Jun 13, 2007

Olimpijski 2012 logo

Organizatori olimpijskih igara u Londonu 2012 nedavno su predstavili novi logo olimpijskih igara. Izrada ovog neobično dizajniranog logoa koštala je tričavih 400 000 funti!
Logo je izazvao buru negativnih komentara. Porede ga sa:
1. Polomljenim kukastim krstom,
2. Simpsonovima pri sekusalnom aktu,
3. Majmunom pri vršenju velike nužde,
4. Slagalicom čiji se delovi ne uklapaju kako treba.
Jadan logo! Mada toliko je ruzan da mi se čini i da ima šanse da postane hit.
Nekoliko predloga čitalaca BBC-ja na temu kako je logo mogao/trebao/morao da izgleda su ovde i ovde.

Inače kad sam već kod loših logoa bilo bi nepravedno zaobići bivši logo brazilskog instituta za orijentalističke studije "Instituto de Estudos Orientais". Logo je zamišljen kao jednostavni i smirujući prizor: pagoda u prvom planu i zalazeće sunce u pozadini (videti ispod). Problem je što ga uz malo prljave mašte možemo protumačiti sasvim drugačije.

Jun 3, 2007

Klima u Evropi 2071!

Mapa koju je pripremio Francuski institut Centre International de Recherche sur l’Environnement et le Développement pokazuje kakvu klimu mogu očekivati neke od najvećih Evropskih metropola 2071. godine.

Npr:
Klima Londona će biti slična trenutnoj klimi na obalama Portugala.
Klima Stokholma i Osla će biti kao danas u Barseloni
Klima Barselone će odgovarati trenutnoj klimi severnog Maroka.
Klima Berlina će biti približna današnjoj klimi Alžira.
Beograda nema na mapi, ali imajući u vidu ove druge gradove sigurna sam da će 2071. biti 'lociran' u Africi - nadam se ne u samoj Sahari.

USB CELL

Još jedan način upotrebe USB priključka: punjenje baterija preko USB porta.

USB CELL nudi baterije koje možemo da dopunimo preko našeg računara tj. preko USB porta. Osim klasičnih AA i AAA baterije proizvođač nudi baterije za mobilne telefone. Na sajtu USB CELL tvrdi se da par minuta punjenja pruža sate korišćenja baterije.
Nema nedelje kako se ne pojavi neki novi gadget koji može da se priključi na naš USB port. Na USB priključak se kači sve i svašta, ideje su uglavnom beskorisne, ali čini mi se da ova baterija i nije tako loša. Bar ja nikad nisam koristila dopunjive AA i AAA baterije, jer me je punjač uvek malo nervirao zbog zauzimanja prostora. Kliknite ovde da biste pročitali više o USB baterijama.

Portreti žena u umetnosti

500 godina ženskih portreta u 3 minuta - super urađeno.
Slikari slikaju ideal lepote.
Da li onda ovo pokazuje da je ideal ženske lepote u evropskoj civilizaciji jedno te isto lice i da je naš ideal lepog prilično uzak?

6 billion others

Objavljeno na: B92 / Tehnopolis / Web vodič 28. maj 2007

Francuski fotograf Jan Artis Betran ne prestaje da nas oduševljava svojim projektima. Jedan događaj mu je prilikom rada na projektu "Zemlja viđena očima neba" promenio način na koji posmatra život i ljude oko sebe. Slušajući ispovest o životu, željama i ambicijama jednog seljaka sa Malija došao je na ideju da napravi projekt "6 billion others". Ovaj projekt pokušava da stvori portret savremenog čovečanstva skupljajući razmišljanja hiljada običnih ljudi na temu univerzalnih životnih vrednosti. Šta je sreća, smeh, ljubav, šta su vaši strahovi, a šta vaši snovi? Ovo su samo neka od pitanja na koja različiti ljudi daju odgovore kroz video svedočanstva. Videi prikazuju lica intervjuisanih osoba u krupnom planu, kako bi se gledaoci putem glasa i mimike lakše mogli identifikovati sa ljudima različitih nacionalnosti, religija i rasa. Skupljanje svedočanstava počelo je 2003. i još uvek traje. Već za 2008. najavljuje se nekoliko hiljada novih ispovesti. O Jan Artis Betranu i njegovoj predstojećoj izložbi fotografija u Beogradu "Zemlja viđena očima neba" već je bilo reči na B92. Kliknite ovde da biste uživali u izuzetnom sadržaju "6 billion others" strane i pogledajte neke od ovih emotivnih i zanimljivih ispovesti.

Ceo članak je dostupan na B92 / Tehnopolis / Web vodič

13 'naj' Second Life avatara

Objavljeno na: B92 / Tehnopolis / Web vodič 29. mart 2007
Umetnici Eva i Franco Mattes, takođe poznati pod pseudonimom 0100101110101101.org, proveli su godinu dana u Second Life-u, istražujući ga i dolazeći u kontakt sa mnogim njegovim stanovnicima.
Boraveći u Second Life svetu, organizovali su virtuelne fotosesije sa najlepšim stanovnicima. Kao rezultat nastala je serija prelepih portreta nekih od vizuelno najzanimljivijih stanovnika ovog virtuelnog sveta nazvana "13 Most Beautiful Avatars"
Ime serije portreta predstavlja omaž delima Andy Warhola iz 60-tih godina “13 Most Beautiful Women” i “13 Most Beautiful Boys”. Umetnički par Mattes smatra da su virtuelni internet svetovi i video igrice deo današnje pop kulture i po njima je nebitno da li delo na platnu stvara ljudska ruka ili mašina.

Ceo članak je dostupan na B92 / Tehnopolis / Web vodič

Jun 2, 2007

Scribd: YouTube za dokumente

Objavljeno na: B92 / Tehnopolis / Web vodič 19. mart 2007
Scribd je besplatna internet biblioteka koju mnogi nazivaju YouTube-om za dokumente. Scribd je posle višemesečnog eksperimentalnog rada nedavno postao javno dostupan i za kratko vreme doživeo ogroman početni uspeh.

Ovaj sajt omogućava besplatno i vrlo jednostavno postavljanje dokumenata online, slično kao što to YouTube omogućava kada su video snimci u pitanju. Takođe, svi postavljeni dokumenti su dostupni korisnicima Scribd-a. Tvorci sajta, Trip Adler i Jared Friedman, došli su na ovu ideju kada su sami hteli da postave na internet nekoliko svojih dokumenata i uvideli da servis pogodan za tu svrhu ne postoji.
Ceo članak je dostupan na B92 / Tehnopolis / Web vodič

Jun 1, 2007

Šta nas čeka u 21. veku

Objavljeno na: B92 / Tehnopolis / Web vodič 13. mart 2007

Izvesni Peter Pesti načinio je, koristeći mnogobrojne izvore, zanimljivu kompilaciju događaja koji će se prema nekim očekivanjima desiti u 21. veku.
Kompilirana „Detaljna mapa 21. veka” sadrži dugačku listu očekivanih događaja u ovom veku u oblasti nauke, politike, društva, graditeljstva, itd. Na njoj se na primer nalaze predviđanja NASA-e, Ujedinjenih Nacija, Goldman Sachs-a, i British Telecom-a. Na njegovom sajtu dat je spisak izvora korišćenih pri sastavljanju „mape 21. veka“ tako da pored svakog najavljenog događaja i godine u kojoj bi trebao da se ostvari, piše i odakle je predviđanje poteklo. Određena predviđanja sa ove liste izdvojena su i pretočena u simpatični šestominutni video. Na primer, predviđa se da će 2030. godine početi masovna kolonizacija okeana i solarnog sistema, da će 2040. biti kreiran sistem sličan „The Matrix“-u, a da će 2050. implanti u mozgu majmuna učiniti majmune podjednako inteligentnim ljudima. Na nama je da procenimo koja su predviđanja realistična, a koja pripadaju domenu naučne fantastike. Kliknite ovde i pročitajte još mnoga druga predviđanja za 21. vek i pogledajte odabrane delove tih predviđanja u zanimljivom videu.
Ceo članak je dostupan na B92 / Tehnopolis / Web vodič

NASA traži nove svetove

Objavljeno na: B92 / Tehnopolis / Web vodič 1. mart 2007
Da li smo sami? Ovim pitanjem je na «Planet Quest» delu NASA sajta započet uvod u pregled njihovih aktivnosti na polju otkrivanja novih planeta van solarnog sistema.

Postavljena kao jedno od ključnih istraživanja, potraga za planetama sličnim Zemlji van našeg Sunčevog sistema zanimljivo i razumljivo je predstavljena na NASA internet strani. Pretraživanjem stranica sajta, naići ćete na informativni interaktivni filmić o našoj galaksiji Mlečni Put i o našem položaju u njoj, slikovite podatke o tome koliko je naš solarni sistem zapravo mali i još pregršt drugog mutlimedijalnog interaktivnog sadržaja. Takođe su predstavljene i aktuelne misije i najnovije tehnologije koje se koriste u istraživanju i pronalaženju planeta i zvezda van Sunčevog sistema. U okviru Multimedia Gallery odeljka možete da se igrate, na primer planirajući putovanje po svemiru različitim prevoznim sredstvima, da gledate simpatične animacije ili virtuelno posetite najveći svetski optički teleskop. Ne propustite da posetite galeriju Images gde ćete pri dnu strane naći jako lepu prezentaciju pod imenom «Search for Another Earth». Kliknite ovde da biste posetili internet stranu Planet Quest-a i uživajte u njenom pretraživanju.
Ceo članak je dostupan na B92 / Tehnopolis / Web vodič